08. Februar. 2017.

PROMOVISANE KNJIGE GRADIMIRA GOJERA U BEOGRADU

U beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju predstavljene su dvije knjige Gradimira Gojera: Summa theatralica i Pjesni iz Vallarse, objavljene u ediciji Kaleidoskop NVO Gariwo. O Gojerovom stvaralaštvu govorili su dramaturg Borka Pavićević, reditelj Gorčin Stojanović i književni kritičar Saša Ćirić.

Borka Pavićević je za knjigu Summa theatralica kazala da je to knjiga pisana jezikom originala, jezikom koji se govori u pozorištu i koji je smisaono razumljiv i primamljiv. „Ovo je jezik koji pozorišnu predstavu ne prepričava, već predstavlja sa jednom vrlo retkom akribijom gde se, zapravo, govori o celom intelektualnom aparatu ili miljeu koji u jednoj predstavi postoji. Zanimljivo je da se u nekim Gojerovim kritikama počinje od scenografije, u nekim kritikama se počinje od teksta, a u nekim od glumca. Svaki put je ta kritika neka dugačija kritika koja na svaki način odgovara telu predstave i vodi računa da mene kao čitaoca, kao publiku primami da to gledam“, rekla je Borka Pavićević.

Kroz Summu theatralicu Gojer „vrši svoju slobodu i ne dopušta da mu je drugi otmu i zato on nema problem da vrlo oštro i beskompromisno kaže kako stoje stvari. Tim svojim integralističkim pristupom Gradimir Gojer, zato što je reditelj, ide ka celini i traži je, pa ako i ne nađe celinu, nađe onaj neki detalj koji bi mogao biti sinegdoha ili nešto od čega je celina mogla nastati“, veli Gorčin Stojanović, a temu Gojerovog jezičkog stila on karakteriše na sljedeći način: „Gojer ume da prepozna tačno ono što je potrebno i da zatim to napiše jezikom koji je zbilja srpsko-hrvatski ili hrvatsko-srpski, možemo ga zvati kako god hoćemo, ali jezikom u kojem kad je nešto drugojačije, a kad je nešto drugačije, to je drugojačije nego kada je drukčije, pa je to jedno božanstveno bogatstvo, da sinonimi nikada nisu kod Gojera sinonimi, nego reči za koje, kada uđete u taj jezik vi tačno znate o čemu se radi i zašto je baš ta reč upotrebljena.“

Sam autor je skrenuo pozornost na činjenicu da u teatru danas uopšte postoji problem pisanja i da se tu ne radi samo o problemima pozorišne kritike: „Oni ljudi koji danas pokušavaju da nešto o teatru pišu, oni su dragocjeni već po tome što pišu, jer je teatar jedna zanemarena stvar u društvu. Ne samo finansijski, ona je prije svega spisateljski zanemarena.“

Književni kritičar Saša Ćirić Gojera je predstavio kao: „tradicionalnog pesnika koji prati tradiciju od romantizma do nasleđa modernizma, uspostavljajući dijalog sa pesničkim veličinama od Dantea i Petrarke do nekih pesnika koji pripadaju srpskom pesništvu. Dobar deo pesama kao da dolazi iz neke antičke tradicije, one predstavljaju dnevničke zapise nastale prilikom putovanja ili na određenim mestima, od Italije, pa preko naših krajeva. I tu Gojer uspostavlja jedan dobar i plodonosan odnos između duha mesta i duha same pesme.“

Iako zbog sprečenosti nije mogla prisustvovati promociji direktorica Gariwo Svetlana Broz poslala je pismo u kojem pozdravlja Goejrove jubileje, četrdeset godina rada u teatru i dvadeset godina spisateljskog djelovanja: „Kao ilustraciju Gojerovog neumornog i nepresušnog rada navešću da je samo u poslednja četiri meseca Gojerova knjiga Summa theatralica nagrađena Nagradom okruglog stola kritike Festivala kamernnog teatra „Riste Šiškov“ u Strumici, Makedonija; po Gojerovom libretu Đelo Jusić komponovao je muziku, a Narodno pozorište Sarajevo imalo je praizvedbu baleta Omer i Merima, a nedavno je u Sarajevu održana i premijera predstave Dobri ljudi u vremenu zla, u adaptaciji i režiji Gradimira Gojera.

Čestitam i zahvaljujem Gradimiru Gojeru na oba velika i značajna jubileja; na upornosti i istrajnosti; na borbenosti i neodustajanju; na umeću i talentu; na ljubavi i poštovanju prema knjizi, ali i prema čitaocima; na ushićenju i životnom smislu koji nalazi u teatru, gde ga deli sa gledaocima; na biserima koje je poklanjao i prosipao,  i, naravno, na ovim poslednjim biserima, koji, sigurna sam, stižu u prave ruke“, zaključila je Brzova.

Bookmark and Share

 

 

Ko snosi ponajviše krivice za nedostatak građanske hrabrosti?

KNJIGE

Više